Nezabeleženi Holokaust

Standard
Gypsies 4

Gypsies 4

Phabol lampa
Phabol lampa, phabol lampa mashkaro logori
Phabol lampa, phabol lampa mashkaro logori

Oj svetinel, oj svetinel sa amare Rromenge
Oj svetinel, oj svetinel sa amare Rromenge …..

Ovo su sthovi pesme koja je nastala u logorima u kojima su mučeni i ubijani pripadnici romske zajenice.

Danas gledam da gotovo niko od naših srpsko-romskih lidera ne priča o današajem Danu 2. avgust koji se ponegde u svetu obeležava kao godišnjica masovnog ubijanja Roma tokom Drugog svetskog rata.
Smrt blizu pola miliona ljudi često se opisuje kao „nezabeleženi holokaust”, ali pojedine evropske zemlje i danas oklevaju da priznaju masakr nad Romima. Zašto???

Continue reading

Priština ko mlo vilo! Priština u mom srcu! Priština in my hard!

Standard

spomenik
U četvrtak 14.05.2015.g. sa grupom studenata iz Niša i Beograda u okviru škole branitelja ljudskih prava.u organizaciji CIvil Rights Defenders posetili smo glavni grad Kosova. Istog dana smo se smestili u hotelu Afa u Prištini. Hotelsko osoblje nasmejano, ljubazno i poželelo nam dobar dan na “srpskom jeziku.” Mladići koji rade u hotelu imaju nekih 20-25 godina ne skidaju osmeh sa lica, dok starije njihove kolege u nekim trenucima našeg boravka tečno pričaju sa nama na srpskom jeziku. Čak su i neki od predavača održali predavanja na srpskom jeziku. Ja sam do 1999.g., živeo baš u Prištini, odrastao sam u tom gradu, školovao, radio stvorio porodicu i na kraju sam proteran iz mog grada. Od 1999 do danas 4-5 sam posetio Prištinu ali nisam osetio ništa drugo osim nekog osećanja koje ne mogu tačno definisati, tuga, mržnja, žal stvarno ne znam! Ali ovo putovanje u Prištini mi je omogućilo prisećanje mog života u Prištini. Kada kažem “život” mislim na prijatelje, rodbinu, poznanike, i još mnogo toga.
Na insistiranje kolega da im ja budem “vodič” kroz MOJ RODNI grad, prihvatio sam ali nerado. Znao sam da će me poneti emocije, ali sam ipak prihvatio ulogu vodiča. Šetali smo nekih dva sata koja neću zaboraviti nikada. Prošli smo kroz centar grada koji je kolegama prelep, a meni u glavi slike centra grada kakav ja pamtim. Šetamo mi i vidim da mi nešto nedostaje nema tu poznatih lica, žamor mešavina srpskog, turskog, albanskog, romskog jezika, jednom rečju nema tog bogatstva različitosti. Pričam ja s kolegama i objašnjavam gde je nekada šta bilo ali kao da to nisam JA, prisećam se mesta gde sam nekada trgovao, moje škole, drugova….Ali gutam knedlu i idem dalje, prolazimo pored spomenika” Bila Klintona”, i skrećemo prema staroj železničkoj stanici Priština. Polako ali sigurno se približavam naselju u kome sam rođen i u kome sam odrastao! Tokom približavanja naselju pričam i pokazujem kolegama gde sam živeo, i da je to naselje u kome je živelo oko 350 romskih porodica. Danas ih nema, jednostavno smo izbrisani sa te lokacije. I ne samo sa te lokacije nego ih nema u nijednom naselju u kome su pre rata živeli. Oči mi se polako pune suza ali to vešto prikrivam,…. prisećam se terena na kome smo ja i moji drugovi igrali fudbal pored koga upravo prolazim, gledam dragstor u kome sam kupovao slatkiše kao dete, berbernicu u kojoj sam se šišao…..jednom rečju prošao mi ceo život pred očima u minuti! Multietničko bogatstvo koje je grad Priština imalo danas ga nema, i mislim da su ljudi koji žive u tom gradu na gubitku a ne MI, ne JA . Ja sam ponosan na to što danas razumem i pričam 5 jezika srpski, romski, albanski, turski i engleski, to je moje bogatsvo koje sam poneo sa sobom sa Kosova, i koje mi niko ne može oduzeti, i zato sam ponosan što sam živeo na Kosovu. Ali danas je istina takva, kakva je, jeste da ne mogu više živeti u mom gradu ali sećanja mi niko ne može uzeti, kao ni sećanja još mnogih ljudi sa Kosova, to je naše bogatsvo koje imamo, držimo, čuvamo u nama. To je naše duševno bogatstvo. Iako sam bio kako sam na početku rekao pun osećanja, danas ipak mogu reći da volim svoj grad Prištinu. Priština ko mlo vilo! Priština u mom srcu! Priština eshte ne zemer time! Prištine kalbimde! Priština in my hard!

Egzodus kosovkih Roma

Standard

Pre 15 godina, tačnije 1999.g. veliki broj Srba, Roma, Aškalija, Goranaca i drugih je napustilo svoje ognjište usled ratnih dejstava i potražilo utočište pre svega u Srbiji. Govori se i piše da je preko 200 hiljada ljudi napustilo KiM. Ali da li se zna tačan broj Roma koji su napustili KiM? Fond za humanitaro pravo je na osnovu svojih istraživanja objavio podatak da je od 1.januara 1998 do kraja 2000 godine evidentirano 13.526 stradalih i nestalih osoba svih nacionalosti. Postavljam pitanje koliki je tačan broj Roma koji su napustili Kosovo? Opet se vraćam na 1999 godinu, jer veliki broj Roma je utočište pronašlo u tadašjoj SRJ, ali koliko je to Roma sa Kosova živelo u SRJ? Na žalost tačan podatak se ne zna. Na Kosovu je pre rata živelo oko 150 hiljada Roma, sada ih je manje od deset hiljada, navodi Istoričar Pol Polanski. Povratka Romima na KiM je bio praktično nemoguć a ostanak u tadašnjoj SRJ, ILUZIJA. Dakle jedini put, koji je preostao je EU. Tako je i bilo, opet kažem veliki broj Roma (jer nema tačnih podataka) je posle 1999 godine u potrazi za boljim životom otišlo u zemlje EU.
Da li ići levo ili desno, ili pravo? Prazan stomak ne razmišlja racionalno! Samo se razmišlja kako obezbediti sigurnost i egzistenciju porodici? Dakle na legalan ili nelegalan način pravac EU. Preostali Romi sa Kosova koji zbog ovoga ili onoga nisu u tom trenutku napustili SRJ na neki način su se infiltrirali u društvo. Ali kako su oni i od čega živeli stvarno, gotovo da nikoga nije konkretno interesovalo, osim ako je bilo ekonomske koristi od pomoći romskoj zajednici. 2009.godina je takođe važna, zato jer se pasošem RS moglo putovati u zemlje EU bez viza. Nerešavanjem problema Roma sa Kosova ali i domicilnih Roma ponovo dolazi do novog talasa migracije, u potrazi za boljim životom. Ali i danas Romima sa Kosova posle petnaest godina ponovo se nameće razmišljanje o praznom stomaku, iako oni ne žele da razmišljaju o tome ono se samo javlja! Šta da se radi kada se svakog dana mora jesti. A odakle pare? I eto tako hteo ne hteo, milom ili silom nameće se mišljenje o odlasku romske zajednice u potrazi sa sigurnim životom u kome se nadaju da će imati ono što im treba, a to nije mnogo samo jedan normalan život! Jednog dana posle mnogo godina neko će pročitati ovaj tekst i videti da su na Kosovu živeli i Romi (neki Cigani), ali vreme, sama romska zajednica, ne briga države o njihovim žrtvama i potrebama izbrisaće sve tragove o postojanju i životu Roma na KiM. romiegzodus

70 godina od Holokausta

Standard

Nisam hteo da napišem ništa o današnjem danu, 27.01.2015.g, Dan sećanja na Holokaust. Ako se pitate zašto, zato jer će danas svi pričati o ovom događaju, ali već sutra sve će se zaboraviti. Ali nisam mogao da se suzdržim, moja vrela ciganska krv mi ne da mira, u svakom mom damaru ključa! Skoro sam pročitao knjigu pod nazivom Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta autora Milovana Pisara. I došao sam do zaključka da je svaka druga žrtva koja nije bila romskog porekla na neki način sačuvana od zaborava. Međutim romske žrtve nemaju ni ime, nemaju ni broj, ni svoj grob niti se zna koliko je stvarno Roma ubijeno u II svetskom ratu. Čime smo mi to zaslužili? Preživeli logoraši pričaju o Ciganima logorašima, njihove porodice pričaju o svoim najmilijima, dakle usmeno prenošenje događaja.Zašto??? Postavljam pitanje šta se konkretno čini da se Holokaust ne ponovi, da li se izučava u školama?, da se budućim generacijama kaže da je Holokaust nešto najgore što je zadesio ljudski rod. Milioni ludskih života su izgubljeni! A danas posle 70 godina ponovo u nekim zemljama nacionalisti na vlasti! Da li se to nacionalizam povampirio? Evo i nekih informacija iz novije istorije, 1999.g. u Prištini je živelo oko 20 hiljada Roma, 2015.g. gotovo da ih u Prištini nema? Da li imamo neki pisani podatak o tom egzodusu Roma? NEMAMO. Ako pitamo istoričare zašto nema ništa zabeleženo o romskom stradanju u II Svetskom ratu, ratu na Kosovu, kažu da nema građe. E, pa nije baš tako ima istoriske građe nego nekome to ne ide u prilog. Dakle svi Mi romski aktivisti ove događaje moramo zabeležiti, da bi naša deca mogla da znaju sa čime imaju posla! holokaust

Branitelji

Standard

inforom3

Dragi moji prijatelji, trudim se da nešto napišem sa osvrtom na Decembar mesec koji su obeležili razni sastanci, press konferencije, okrugli stolovi posvećeni ljudskim pravima…..

Hoću da verujem da se priča o ljudskim pravima neće završiti samo na tome! U Srbiji ali i u Nišu održani su vrlo iskreni razgovori sa predstavnicima vlasti i “branitelja ljudskih prava”. Sada bi branitelji posle svih praznika trebalo da rade na realizaciji svojih dogovora, ideja, ili šta već, i u saradnji sa predstavnicima vlasti realizuju svoje ideje u delo. Ali, da li će baš tako biti? U prošloj godini je u Srbiji više od deset romske dece izgubilo živote u požarima koji su izbili u njihovim naseljima, razni tzv.novinari pišu ono što im padne na pamet o romskom životu ne bi li nas prikazali u što gorem izdanju, svesno ili nesvesno gurajući nas sa ivice provalije u bezdan. Zato “branitelji” naši oglasite se i radite ono za šta ste se opredelili. Dekada Roma je prošla a romski problemi ostali nerešeni! Sve više romskih porodica napušta Srbiju u potrazi za boljim životom (punim stomakom). Za divno čudo niko ne vodi evidenciju koliko je Roma napustilo Srbiju u ovim talasima migracije u zadnjih pet godina, niti koliko se njih vratilo. Ono što je evidentno jeste da su romske mahale poluprazne. Ako pogledamo dešavanja u “demokratskim” zemljama EU videćemo da jednu romsku devojčicu nisu hteli da sahrane na lokalnom groblju u Francuskoj, Italijani neće Rome u autobuse, u Nemačkoj vršlja PEGIDA koju podržava jedan od osam nemaca, ma gde to ide ova Evropa, a gde idemo mi Rromalen? Ne bi me začudilo kada bi nam ponovo uveli obavezu nošenja žute trake, jer tada ne bi imali pravo na društveni život. Zato “branitelji ljudskih prava” uzmite se u pamet dok još ima vremena!

Međunarodni Dan ljudskih prava?

Standard

ljudskaprava

Dok sam pisao ovaj naslov pitam se šta to bejahu ljudska prava?? Da li to još uvek neko poštuje? “Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima” kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava. Dakle, prošlo je punih 66 godina. Da li se nešto promenilo na poštovanju ljudskih prava? Mnoge organizacije će tog dana obeležiti taj Dan. Ali šta posle tog 10.Decembra? Kao i po običaju beležimo važnije datume, ispričamo nešto pred kamerama, ponekad i političari posete te skupove i to je to! Trenutno u Srbiiji je oko 800 hiljada ljudi bez zaposlenja, podatak iz 2013.g. Da li su tim ljudima ugrožena ljudska prava? Kada nemate zaposlenje, uslove za život, nejednakost, o kakvom to Danu ljudskih prava možemo da pričamo? Ukoliko na taj Dan 10.Decembar, bacimo akcenat na nacionalne manjine, invalide kao i druge marginalizovane grupe videćemo da su svima njima na ovaj ili onaj način povređena ljudska prava, iako i Ustav RS garantuje pravo na rad i različitost. Na žalost posla u Srbiji nema, pogotovu za nas Rome. Gotovo 90% Roma nema zaposlenja. Od oko 600 romskih naselja koliko ih ima u Srbiji od kojih je oko 80% bez vode, struje, kanalizacije. Samo 4% romske dece pohađa predškolske ustanove. Tek svaki 100-ti Rom doživi 65 godinu života. No, lepo je podsetiti se ljudskih prava, samo da to ne bude jednom godišnje! Što više priče u javnosti o našim slabostima tim bolje, možda zajedno možemo uticati na rešavanje ovakvih problema.

Šta to beše Tolerancija?

Standard

naseljaromska

Hm, Svetski Dan Tolerancije, ajmo da se podsetimo definicije Tolerancije. Dakle Tolerancija je ako poštujemo različitost drugih, uvažavamo različita mišljenja, ukuse, veriospovest, dakle sve ono što nije isto! Različitost je naše najveće bogatstvo, zar ne? Ukoliko je tako onda se to mora poštovati i negovati.

U Srbiji, novi protesti protiv azilanata, napadi na radnje albanskih vlasnika posle incidenata na utakmici Srbije i Albanije, konstantno diskriminisanje i marginalizacija manjinskih grupa, u najvećoj meri Roma, samo su neki od poslednjih primera raširene netolerancije u Srbiji. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić napominje da je u Srbiji netolerancija i dalje rasprostranjena, međutim ono što ohrabruje jeste da iz godine u godinu pritužbe na diskriminaciju se povećavaju. Poverenica naglašava i to da se među mladima kao i decom najviše i manifestuje diskriminacija i diskriminatorno stavovi na šta država treba da obrati posebnu pažnju. Ukazujući da je Vlada Srbije usvojila u junu Strategiju prevencije i zaštite od diskrimincije, direktorka KLJMP Suzana Paunović je ocenila da se po prvi put u Srbiji Dan Tolerancije obeležava sa jasnom politikom države na sprečavanju diskrimincije u srpskom društvu. Eh, stigosmo i do Strategije koja štiti od diskrimincije ali na žalost samo na papiru. Zašto raseljene romske porodice sa Belvila, Gazele i danas nemaju svoj krov nad glavom? Zašto ih ne Romi ne žele u svojoj blizini? Vlasti se najugroženijih, kao po pravilu, sete jednom godišnje, kada se, povodom Međunarodnog dana tolerancije, javno analiziraju podaci o njihovom položaju u društvu, koji potvrđuju postojanje netrpeljivosti. Kada se pojavi problem u srpskom društvu koji je povezan sa diskriminacijom neke marginalizovane grupe vrlo se teško rešava, pa se po obiičaju vrše pritisci sa različitih strana da bi se problem rešio. Primer za to je i naselje Crvena Zvezda u NIšu u kome žive Romi. Oni su gotovo pet meseci živeli bez struje, ali nakon pritisaka OCD, kao i drugih strana problem se nekako rešio. Zašto se nijedan AP ne sprovodi na lokalu u Nišu koji bi poboljšao položaj Roma? Naravno nije samo Niš u pitanju, gotovo da se sprovođenje Dekade Roma u Srbiji nije ni osetio. Dekada Roma je skoro prošla a problemi Roma su i dalje tu! A tih problema “našeg bogatstva” se setimo samo kada se obeležava neki značaniji datum, kao što je i 16.novembar, Međunarodni Dan Tolerancije.