Branitelji

Standard

inforom3

Dragi moji prijatelji, trudim se da nešto napišem sa osvrtom na Decembar mesec koji su obeležili razni sastanci, press konferencije, okrugli stolovi posvećeni ljudskim pravima…..

Hoću da verujem da se priča o ljudskim pravima neće završiti samo na tome! U Srbiji ali i u Nišu održani su vrlo iskreni razgovori sa predstavnicima vlasti i “branitelja ljudskih prava”. Sada bi branitelji posle svih praznika trebalo da rade na realizaciji svojih dogovora, ideja, ili šta već, i u saradnji sa predstavnicima vlasti realizuju svoje ideje u delo. Ali, da li će baš tako biti? U prošloj godini je u Srbiji više od deset romske dece izgubilo živote u požarima koji su izbili u njihovim naseljima, razni tzv.novinari pišu ono što im padne na pamet o romskom životu ne bi li nas prikazali u što gorem izdanju, svesno ili nesvesno gurajući nas sa ivice provalije u bezdan. Zato “branitelji” naši oglasite se i radite ono za šta ste se opredelili. Dekada Roma je prošla a romski problemi ostali nerešeni! Sve više romskih porodica napušta Srbiju u potrazi za boljim životom (punim stomakom). Za divno čudo niko ne vodi evidenciju koliko je Roma napustilo Srbiju u ovim talasima migracije u zadnjih pet godina, niti koliko se njih vratilo. Ono što je evidentno jeste da su romske mahale poluprazne. Ako pogledamo dešavanja u “demokratskim” zemljama EU videćemo da jednu romsku devojčicu nisu hteli da sahrane na lokalnom groblju u Francuskoj, Italijani neće Rome u autobuse, u Nemačkoj vršlja PEGIDA koju podržava jedan od osam nemaca, ma gde to ide ova Evropa, a gde idemo mi Rromalen? Ne bi me začudilo kada bi nam ponovo uveli obavezu nošenja žute trake, jer tada ne bi imali pravo na društveni život. Zato “branitelji ljudskih prava” uzmite se u pamet dok još ima vremena!

Advertisements

Međunarodni Dan ljudskih prava?

Standard

ljudskaprava

Dok sam pisao ovaj naslov pitam se šta to bejahu ljudska prava?? Da li to još uvek neko poštuje? “Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima” kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava. Dakle, prošlo je punih 66 godina. Da li se nešto promenilo na poštovanju ljudskih prava? Mnoge organizacije će tog dana obeležiti taj Dan. Ali šta posle tog 10.Decembra? Kao i po običaju beležimo važnije datume, ispričamo nešto pred kamerama, ponekad i političari posete te skupove i to je to! Trenutno u Srbiiji je oko 800 hiljada ljudi bez zaposlenja, podatak iz 2013.g. Da li su tim ljudima ugrožena ljudska prava? Kada nemate zaposlenje, uslove za život, nejednakost, o kakvom to Danu ljudskih prava možemo da pričamo? Ukoliko na taj Dan 10.Decembar, bacimo akcenat na nacionalne manjine, invalide kao i druge marginalizovane grupe videćemo da su svima njima na ovaj ili onaj način povređena ljudska prava, iako i Ustav RS garantuje pravo na rad i različitost. Na žalost posla u Srbiji nema, pogotovu za nas Rome. Gotovo 90% Roma nema zaposlenja. Od oko 600 romskih naselja koliko ih ima u Srbiji od kojih je oko 80% bez vode, struje, kanalizacije. Samo 4% romske dece pohađa predškolske ustanove. Tek svaki 100-ti Rom doživi 65 godinu života. No, lepo je podsetiti se ljudskih prava, samo da to ne bude jednom godišnje! Što više priče u javnosti o našim slabostima tim bolje, možda zajedno možemo uticati na rešavanje ovakvih problema.

Šta to beše Tolerancija?

Standard

naseljaromska

Hm, Svetski Dan Tolerancije, ajmo da se podsetimo definicije Tolerancije. Dakle Tolerancija je ako poštujemo različitost drugih, uvažavamo različita mišljenja, ukuse, veriospovest, dakle sve ono što nije isto! Različitost je naše najveće bogatstvo, zar ne? Ukoliko je tako onda se to mora poštovati i negovati.

U Srbiji, novi protesti protiv azilanata, napadi na radnje albanskih vlasnika posle incidenata na utakmici Srbije i Albanije, konstantno diskriminisanje i marginalizacija manjinskih grupa, u najvećoj meri Roma, samo su neki od poslednjih primera raširene netolerancije u Srbiji. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić napominje da je u Srbiji netolerancija i dalje rasprostranjena, međutim ono što ohrabruje jeste da iz godine u godinu pritužbe na diskriminaciju se povećavaju. Poverenica naglašava i to da se među mladima kao i decom najviše i manifestuje diskriminacija i diskriminatorno stavovi na šta država treba da obrati posebnu pažnju. Ukazujući da je Vlada Srbije usvojila u junu Strategiju prevencije i zaštite od diskrimincije, direktorka KLJMP Suzana Paunović je ocenila da se po prvi put u Srbiji Dan Tolerancije obeležava sa jasnom politikom države na sprečavanju diskrimincije u srpskom društvu. Eh, stigosmo i do Strategije koja štiti od diskrimincije ali na žalost samo na papiru. Zašto raseljene romske porodice sa Belvila, Gazele i danas nemaju svoj krov nad glavom? Zašto ih ne Romi ne žele u svojoj blizini? Vlasti se najugroženijih, kao po pravilu, sete jednom godišnje, kada se, povodom Međunarodnog dana tolerancije, javno analiziraju podaci o njihovom položaju u društvu, koji potvrđuju postojanje netrpeljivosti. Kada se pojavi problem u srpskom društvu koji je povezan sa diskriminacijom neke marginalizovane grupe vrlo se teško rešava, pa se po obiičaju vrše pritisci sa različitih strana da bi se problem rešio. Primer za to je i naselje Crvena Zvezda u NIšu u kome žive Romi. Oni su gotovo pet meseci živeli bez struje, ali nakon pritisaka OCD, kao i drugih strana problem se nekako rešio. Zašto se nijedan AP ne sprovodi na lokalu u Nišu koji bi poboljšao položaj Roma? Naravno nije samo Niš u pitanju, gotovo da se sprovođenje Dekade Roma u Srbiji nije ni osetio. Dekada Roma je skoro prošla a problemi Roma su i dalje tu! A tih problema “našeg bogatstva” se setimo samo kada se obeležava neki značaniji datum, kao što je i 16.novembar, Međunarodni Dan Tolerancije.