Da li možemo biti jedinstveni?

Standard

Užurbano se spremamo da putujemo za Beograd! Pitam neke prijatelje, da li bi pošli za BG?, pitaju me zašto? Ja kažem biće dobar broj mladih Roma i Romkinja iz cele Srbije, obeležićemo Međunarodni Dan sećanja na romske žrtve u II Svetskom ratu, a ujedno se solidarišemo sa romima iz Ukrajine i Italije. Dobijam potvrdan odgovor, dolaze, dobro je mislim u sebi, biće nas nadam se dovoljno, da skrenemo pažnju!!!

Sutradan, polazimo iz Niša poluprazan autobus, ali dobra atmosvera, uglavnom su studenti i studentkinje u pitanju…Napravili smo jednu fotografiju, podelili na društvenim mrežama, pratimo reakcije, dobro je, ljudi su zainteresovani, interesuje ih šta se dešava?

Stigli smo u Beograd, vidim ima još omladine iz drugih gradova Srbije, čekaju nas organizatori, dele transparente, zastave, od Italijanske ambasade smo udaljeni oko 300 metara.

Oko 13:45 grupa je krenula prema ambasadi Italije, uzvikujući parole Protiv ministra policije Italije Matea Slavinija, UPRE RROMA, Nećemo da ćutimo…HOĆEMO DA RADIMO…

salvini 1

Miting je trajao oko 1h, pokušano je da se u ambasadi Italije i lično uruči Zahtev za smenu njihovog ministra, što nije omogućeno, već je zahtev ubačen u poštansko sanduče…

salvini 2.jpg

Nakon toga svi smo se razišli, i svako svojoj kući! Miting je dobro organizovan od strane Vojvođanskog romskog centra za demokratiju, bilo je prisutno oko 1000 ljudi, koji su imali jasan cilj, ukazati na nepoštovanje ljudskih prava Roma u Ukraini i Italiji!

Pre tri godine sam takođe napisao tekst o sećanju na romske žrtve Holokausta https://produkcijaromaworld.wordpress.com/2015/08/02/nezabelezeni-holokaust/, tada gotovo da nijedan medij niti neko od romske zajednice nije ništa organizovao na ovu najbolniju temu romske zajednice! Danas na svu sreću nije tako, u regionu, evropskim državama romska zajednica se budi i traži svoje mesto pod suncem! Da li je trebalo da nas naše žrtve ujedine? Uvek sam se pitao, zašto nismo složni, šta to imamo da delimo, nemamo državu, gde god da odemo uvek smo na marginama društva, ali znamo itekako da napakostimo jedan drugome! Na svu sreću vremena se menjaju, dolaze “neki novi klinci” u koje verujem da znaju šta rade!

MA BISTAR! NEMOJ DA ZABORAVIŠ!

“Plan nacista je predviđao nestanak Roma i Jevreja iz rasnih razloga, a ne kao ideoloških protivnika ili neprijatelja Nemačke. Deportacija Roma trajala je u periodu između februara 1943. i jula 1944. godine. Kao posledica organizovanog pogroma, u okviru logora smrti Aušvic – Birkenau do 2. Avgusta 1944. godine funkcionisao je podlogor za Rome – Zigeunerlager. Zatočeni Romi poticali su sa teritorija Nemačke, kao i okupiranih država poput Austrije, Čehoslovačke, Poljske, Francuske, Jugoslavije, Belgije, ali i sa područja Norveške, Španije i okupiranog dela Sovjetskog Saveza. Tokom navedenog perioda, u Zigeunerlager zatočeno je više od 23. 000 Roma, od kojih je oko 20. 000 likvidirano. U razdoblju između maja 1943. i avgusta 1944. godine, na čelu Zigeunerlagera nalazio se zloglasni „lekar” Jozef Mengele koji je vršio organizovane eksperimente nad Romima, a posebno nad decom. Manje je poznato da su Romi bili primorani da na vidnom mestu na svojoj garderobi nose oznake u obliku crnog trougla. Bivši kancelar Nemačke Vili Brant svojevremeno je izneo podatak da je tokom Drugog svetskog rata pobijeno pola miliona Roma, ali najnoviji podaci govore o preko 1, 2 miliona žrtava.Najviše Roma pobijeno je u Nemačkoj, a zatim na području Nezavisne države Hrvatske. Procenjeno je da je na području bivše Kraljevine Jugoslavije bilo oko 300. 000 Roma, od kojih je polovina pobijena pre ili u toku deportacije, kao i u koncentracionim logorima. U Srbiji je od nacista stradalo oko 46. 000 Roma, a u NDH 80 000. Najveće stradanje Roma na teritoriji okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu odigralo se tokom oktobra 1941. godine kada su nemačke okupacione snage, u saradnji sa srpskim kvislinškim vlastima, sprovele masovne pogrome nad civilnim stanovništvom u Kraljevu i Kragujevcu u znak odmazde zbog likvidacije više pripadnika Vermahta od strane komunista. Među više hiljada nedužnih civila stradalih u ovom masovnim zločinima nalazio se i veliki broj Roma. U Holokaustu tokom Drugog svetskog rata stradalo je milion i 200 hiljada Roma, više od polovine njihovog tadašnjeg broja u Evropi. Nakon Jevreja, Romi su bili drugi na spisku za nacističko sistematsko istrebljivanje. Uprkos svemu, Rome i danas često proganjaju. Svaki progon, diskriminacija i nasilje jesu dokaz da svet još nije srcem i umom prihvatio istinu o holokaustu Roma”. izvor https://ucionicaistorije.wordpress.com

salvini 3

UPRE RROMA!

Advertisements

I posle sto dana rada stara pesma NSRNM

Standard

Pre tri meseca smenjeno je “staro rukovodstvo NSRNM”: Pompezno je najavljivano da će od sada romska zajednica imati uvid u rad NSRNM!

Na konferenciji od 23.09.2017.g. predstavljen je nacrt plana i programa novog rukovodstva koji će biti implementiran u naredna tri meseca, odnosno 100 dana, kako je naglasio predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Tefik Ramadanović. Najavljeno je da će ovaj dokument vrlo brzo u celosti biti predstavljen javnosti.

On je kazao da će prioritet u radu Saveta biti unapredjenje obrazovanja, zapošljavnja, stanovanja, zdravstvene i socijalne zaštitite Roma i Romkinja, i rešavanja ostalih problema. – U saradnji s nadležnim institucijama, ministarstvima, kao i s potencijalnim medjunarodnim i domaćim donatorima pokušaćemo da obezbedimo dodatne izvore finansiranja –  kazao je Ramadanović.

 

Zamenik predsednika Izvršnog odbora Saveta Dragan Ristić rekao je da su “Romi izašli iz edipalne faze političkog razvoja” i da ih očekuje proces depolitizacije. “Ispred nas su važni zadaci. Jedan od ciljeva je da na viši nivo podignemo političku kulturu”, kazao je Ristić.

 

Zamenik predsednika Dejan Živković kazao je da će u Novom Sadu, Kragujevcu i Leskovcu uskoro biti otvorene kancelarije Saveta s ciljem bolje komunikacije članova, formiranje mobilne pravne klinike koja će obezbediti pravnu pomoć pripadnicima romske populacije, kao i identifikacija mladih fakultetski obrazovanih Roma i Romkinja i sprečavanje njihovog odlaska iz zemlje.

 

Novo rukovodstvo Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine navelo je da su to planovi za prvih sto dana rada, kao i da će nastojati da budu partner domaćim i medjunarodnim institucijama kako bi se unapredio život romske populacije u Srbiji, pisalo je na portalu espreso.

I eto 22.12.2017.g. održana je završna konferencija za novinare, kao da je do sada bilo ohoho konferencija NSRNM, a evo i njegove izjave sa portala NSRNM:

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Tefik Ramadanović rekao je da u protekla tri meseca, predstavnici Saveta su imali prilike da se jednom sastanu u Vladi Republike Srbije, sa potpredsednicom Vlade Republike Srbije i šeficom koordinacionog tela za praćenje i realizaciju Strategije Zoranom Mihajlović, na kom je dogovoreno potpisivanje Protokola o saradnji između Kabineta potpredsednice Vlade gospođe Mihajlović i Nacionalnog saveta Roma. Pored ovog sastanka Ramadanović je posebno istakao i odličnu saradnju sa državnim sekretarom u ministartsvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu i predsednikom Vladinog Saveta za integraciju Roma Nenadom Ivaniševićem, kao i sa ministrom za omladinu i sport Vanjom Udovičićem, sa kim je dogovorena saradnja u vidu izrade i implementacije više zajedničkih projekata.

Zar ove saradnje nije bilo i ranije? Zašto samo potpisane saradnje, gde su konkretni rezultati? Gde su oko preko 7 miliona dinara za tri meseca rada novog rukovodstva koje NSRNM dobija na ime romske zajednice, za šta i na šta se troše? Dosta nam je potpisivanja ovih i onih saradnji, tražimo rezultate. Gde je najavljivani dokument koji sadrži plan i program rada NSRNM?  Dragi moji predstavnici romske zajednice u NSRNM, da li znate šta radite ili ste izgubili kompas?  Menjate se i rotirate kako Vama odgovara, zar ne? Nemojte zaboraviti da ste tu zahvaljujući nama, poslednja izlaznost romske zajednice na izborima za NSRNM je bila katastrofalna samo oko 18%, da li se pitate zašto? Kakva će biti izlaznost za oko 9 meseci? Znam da Vas i nije tolika briga za to, briga Vas je kako i nakoji način doći do para preko naše grbače!!! Nemojte zaboraviti, svi ste Vi u službi naroda (sluge) i ništa više! Verujem da će romska zajednica prepoznati prave ljude koji će doći na Vaša mesta, i raditi za dobrobit zajednice, a ne za lične interese. Iskreno,  lično sam očekovao da će biti nekih sitnih promena u radu kao naprimer, kako i na koji način  trošite naše novce, da ćete biti mnogo glasniji u zagovaranju javnih politika prema romskoj zajednici kada već postoji “politička volja”, da ćete stati u odbranu “lažnih azilanata” da oni nisu lažni azilanti, nego odlaze jer moraju, nemaju posla i od čega da žive, da nam mladi obrazovani ljudi odlaze jer nemaju zaposlenja. Ima još dosta toga, ali i ovo bi bilo i više nego dovoljno.  Produkcija Roma World je dobila poziv za konferenciju, ali nismo mogli da prisustvujemo jer nismol imali para! NSRNM nije imao 10 hiljada dinara da plati prevoz kolegama iz Leskovca RomInfo media i produkciji Roma World. Nismo tražili nikakve dnevnice niti bilo šta drugo, samo putne troškove, ali ni to nije moglo da se izdvoji iz budžeta NSRNM. A pričalo se o romskoj zajednici!!!

 

 

Branitelji

Standard

inforom3

Dragi moji prijatelji, trudim se da nešto napišem sa osvrtom na Decembar mesec koji su obeležili razni sastanci, press konferencije, okrugli stolovi posvećeni ljudskim pravima…..

Hoću da verujem da se priča o ljudskim pravima neće završiti samo na tome! U Srbiji ali i u Nišu održani su vrlo iskreni razgovori sa predstavnicima vlasti i “branitelja ljudskih prava”. Sada bi branitelji posle svih praznika trebalo da rade na realizaciji svojih dogovora, ideja, ili šta već, i u saradnji sa predstavnicima vlasti realizuju svoje ideje u delo. Ali, da li će baš tako biti? U prošloj godini je u Srbiji više od deset romske dece izgubilo živote u požarima koji su izbili u njihovim naseljima, razni tzv.novinari pišu ono što im padne na pamet o romskom životu ne bi li nas prikazali u što gorem izdanju, svesno ili nesvesno gurajući nas sa ivice provalije u bezdan. Zato “branitelji” naši oglasite se i radite ono za šta ste se opredelili. Dekada Roma je prošla a romski problemi ostali nerešeni! Sve više romskih porodica napušta Srbiju u potrazi za boljim životom (punim stomakom). Za divno čudo niko ne vodi evidenciju koliko je Roma napustilo Srbiju u ovim talasima migracije u zadnjih pet godina, niti koliko se njih vratilo. Ono što je evidentno jeste da su romske mahale poluprazne. Ako pogledamo dešavanja u “demokratskim” zemljama EU videćemo da jednu romsku devojčicu nisu hteli da sahrane na lokalnom groblju u Francuskoj, Italijani neće Rome u autobuse, u Nemačkoj vršlja PEGIDA koju podržava jedan od osam nemaca, ma gde to ide ova Evropa, a gde idemo mi Rromalen? Ne bi me začudilo kada bi nam ponovo uveli obavezu nošenja žute trake, jer tada ne bi imali pravo na društveni život. Zato “branitelji ljudskih prava” uzmite se u pamet dok još ima vremena!

Međunarodni Dan ljudskih prava?

Standard

ljudskaprava

Dok sam pisao ovaj naslov pitam se šta to bejahu ljudska prava?? Da li to još uvek neko poštuje? “Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima” kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava. Dakle, prošlo je punih 66 godina. Da li se nešto promenilo na poštovanju ljudskih prava? Mnoge organizacije će tog dana obeležiti taj Dan. Ali šta posle tog 10.Decembra? Kao i po običaju beležimo važnije datume, ispričamo nešto pred kamerama, ponekad i političari posete te skupove i to je to! Trenutno u Srbiiji je oko 800 hiljada ljudi bez zaposlenja, podatak iz 2013.g. Da li su tim ljudima ugrožena ljudska prava? Kada nemate zaposlenje, uslove za život, nejednakost, o kakvom to Danu ljudskih prava možemo da pričamo? Ukoliko na taj Dan 10.Decembar, bacimo akcenat na nacionalne manjine, invalide kao i druge marginalizovane grupe videćemo da su svima njima na ovaj ili onaj način povređena ljudska prava, iako i Ustav RS garantuje pravo na rad i različitost. Na žalost posla u Srbiji nema, pogotovu za nas Rome. Gotovo 90% Roma nema zaposlenja. Od oko 600 romskih naselja koliko ih ima u Srbiji od kojih je oko 80% bez vode, struje, kanalizacije. Samo 4% romske dece pohađa predškolske ustanove. Tek svaki 100-ti Rom doživi 65 godinu života. No, lepo je podsetiti se ljudskih prava, samo da to ne bude jednom godišnje! Što više priče u javnosti o našim slabostima tim bolje, možda zajedno možemo uticati na rešavanje ovakvih problema.

Šta to beše Tolerancija?

Standard

naseljaromska

Hm, Svetski Dan Tolerancije, ajmo da se podsetimo definicije Tolerancije. Dakle Tolerancija je ako poštujemo različitost drugih, uvažavamo različita mišljenja, ukuse, veriospovest, dakle sve ono što nije isto! Različitost je naše najveće bogatstvo, zar ne? Ukoliko je tako onda se to mora poštovati i negovati.

U Srbiji, novi protesti protiv azilanata, napadi na radnje albanskih vlasnika posle incidenata na utakmici Srbije i Albanije, konstantno diskriminisanje i marginalizacija manjinskih grupa, u najvećoj meri Roma, samo su neki od poslednjih primera raširene netolerancije u Srbiji. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić napominje da je u Srbiji netolerancija i dalje rasprostranjena, međutim ono što ohrabruje jeste da iz godine u godinu pritužbe na diskriminaciju se povećavaju. Poverenica naglašava i to da se među mladima kao i decom najviše i manifestuje diskriminacija i diskriminatorno stavovi na šta država treba da obrati posebnu pažnju. Ukazujući da je Vlada Srbije usvojila u junu Strategiju prevencije i zaštite od diskrimincije, direktorka KLJMP Suzana Paunović je ocenila da se po prvi put u Srbiji Dan Tolerancije obeležava sa jasnom politikom države na sprečavanju diskrimincije u srpskom društvu. Eh, stigosmo i do Strategije koja štiti od diskrimincije ali na žalost samo na papiru. Zašto raseljene romske porodice sa Belvila, Gazele i danas nemaju svoj krov nad glavom? Zašto ih ne Romi ne žele u svojoj blizini? Vlasti se najugroženijih, kao po pravilu, sete jednom godišnje, kada se, povodom Međunarodnog dana tolerancije, javno analiziraju podaci o njihovom položaju u društvu, koji potvrđuju postojanje netrpeljivosti. Kada se pojavi problem u srpskom društvu koji je povezan sa diskriminacijom neke marginalizovane grupe vrlo se teško rešava, pa se po obiičaju vrše pritisci sa različitih strana da bi se problem rešio. Primer za to je i naselje Crvena Zvezda u NIšu u kome žive Romi. Oni su gotovo pet meseci živeli bez struje, ali nakon pritisaka OCD, kao i drugih strana problem se nekako rešio. Zašto se nijedan AP ne sprovodi na lokalu u Nišu koji bi poboljšao položaj Roma? Naravno nije samo Niš u pitanju, gotovo da se sprovođenje Dekade Roma u Srbiji nije ni osetio. Dekada Roma je skoro prošla a problemi Roma su i dalje tu! A tih problema “našeg bogatstva” se setimo samo kada se obeležava neki značaniji datum, kao što je i 16.novembar, Međunarodni Dan Tolerancije.