Regionalni samit Roma 2017…

Standard

Samit Roma ili ti skup “pametnih glava” po treći put u Prištini. Dakle od 2015.g., se pripadnici romske zajednice pod podroviteljstvom Civil Rights Defenders okuplja kako bi se konstruktivnim raspravama mapirali nagomilani problemi ove najmarginallizovanije zajednice mogu slobodno reći na svetu.

Ove godine učestvovalo je 90 učesnika sa Kosova, Albanije, Crne Gore, Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Turske, Švedske i Mađarske. Cilj ovog događaja je  promovisanje i jačanje regionalne saradnje u prevazilaženju izazova i problema sa kojima se Romi suočavaju na zapadnom Balkanu, kako bi učesnici mogli deliti i učiti iskustva jedni drugih i podstaknuti nove inicijative i regionalnu saradnju.

anticiganizam 2

Međutim moje viđenje je ustvari da smo mi Romi na  našu veliku žalost nejedinstveni, nemamo nacionalni interes niti nacionalnu svest. U zemljama eks Jugoslavije,  Vlade svih država uglavnom imaju “Strategije za Rome i Romkinje” koje bi tebalo da promene našu siromašnu i nedovoljno obrazovanu zajednicu. Primera radi “Strategija” na Kosovu se ne bavi Diskriminacijom Roma, samim tim nema ni prijava o Diskriminaciji u 2016.g. rekao je Zaštitink građana na Kosovu g. Hiljmi Jašari !!! Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u izjavi RTS-u povodom Svetkog Dana tolerancije izjavila  da su, prema zvaničnim podacima, u 2016. godini “najviše bile diskriminisane žene i osobe sa invaliditetom.”  Ali ja u ovo ne verujem, a VI?

Link Politika 

Romska nacionalna manjina je najviše diskriminisana populacija u Srbiji, a u posebno teškom položaju su Romkinje, koje su, kakao je rečeno danas, uglavnom dvostruko diskriminisane – i kao Romkinje i kao žene.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je istakla da se najveći broj pritužbi koji stiže toj instituciji se odnose na diskriminaciju romske nacionalne manjine i to u različitim oblastima. „Broj pritužbi koje stižu povereniku ukazuju da Romi jesu društvena grupa koja je najčešće diskriminisana, a uglavnom su diskriminisani prilikom zapošljavanja, u oblasti obrazovanja, u postupcima različitih ostvarivanja prava pred organima javne vlasti”, rekla je Janković na konferenciji „Diskriminacija Roma i Romkinja – iskustva poverenika za zaštitu ravnopravnosti”.

Ovo je izjava listu Politika iz 2016.godine!!!Politika

I šta sada misllite, jesmo ili nismo diskriminisani? Vraćamo se na izjavu g. Jašarija, eto i na Kosovu nema Diskriminacije!!! A gde su bre 120 hiljada Roma sa Kosova(nezvanični podaci romskih aktivista), popis iz 1991 ukazuje da je bilo  45.745 Roma ili (2,34%) od ukupnog stanovništva, ovaj broj ne pokazuje stvarni broj jer se veliki broj Roma plašio deklarisanja da je pripadnik romske zajednice!!! , te su se izjašnjavali kao Albanci, Srbi ili Jugosloveni. izvor

Danas na Kosovu živi samo oko 10 hiljada Roma! Iskustva koja sam slušao na Roma Samitu 2017 ukazuju da su Romi sa Kosova “kolateralna šteta”, jer su uglavnom bez posla, adekvatnog stanovanja, u segregisanim odeljenjima u osnovnim školama iako žive u mestima u kojima većinsko stanovništvo čine Srbi! Danas u Prištini pripadnike romske zajednice koji žive u tom gradu je prava retkost videti.

Iako međunarodne organizacije kao što su ERRC, CRD, OEBS kao i mnoge druge putem raznih projekata pokušavaju da promene ovu činjenicu, na žalost romska zajednica, imam osećaj da tapka na mestu.

Interesantan je primer iz Švedske koji je sa nama podelio g.Fred Taikon iz romske organizacije “E Romani Glinda”. Naime, jedna romska žena je želela da uđe na bazen, ali joj je vlasnik tog bazena zabranio ulazak! Ona je zamolila ljude koji su  tada tu bili da joj budu svedoci na sudu, i kažu  da joj je zabranjen pristup bazenu jer je romkinja. posle kraćeg vremena podneta je tužba a došli su i svedoci, doneta je presuda da vlasnik bazena mora platiti odštetu! Šta mislite, koliko je plaćena kazna za DISKRIMINACIJU? Ni manje, ni više, nego 20 hiljada eura. Dakle poenta je, u Švedskoj biti diskriminator veoma  je skupo! Jedan od dobrih mehanizama koja država može primeniti, onoj kojoj je stalo do svih njenih građana.

Ovaj primer, barem po mom mišljenju ukazuje da ukoliko neka država stvarno želi uticati na bolji položaj romske zajdnice, to može vrlo lako raznim mehanizmima ostvariti. Na ovom skupu mogu reći da su bili prisutni romski aktivisti koji mogu bez ikakavih problema na svakom nivou razgovarati i predlagati rešenja za romske probleme. Bila mi je čast i zadovoljstvo slušati mlade, obrazovane Rome i Romkinje dok govore o svojim borbama za bolji život romske zajednice.

Na žalost, moja konstatacija da smo nesložni i dalje ostaje, ali možda je to i dobro da bi neki aktivisti, političari uočili svoje greške. Dakle, romsko -romski dijalog, je najbitiniji što je u suštini i bio Roma samit 2017. Smatram, da bi sve Vlade Zapadnog Balkana trebale da nam pruže šansu da budemo jednaki među jednakima! A možda i više nismo na TOP AGENDI EU, pa se nekako problemi Roma guraju u stranu? Znate, tamo na Vidikovcu već peti put dve romske porodice maltertiraju policiji dobro poznati huligani, koji su ovog puta ispod maski rušile dve barake u kojima žive više od 15 članova, u Kruševcu ovog leta postavljen ZID zbog zvučne izolacije, jer će Romi koji žive u tom naselju ogluveti od buka automobila, samo ne znam kako do sad nisu ogluveli? A možda to država brine o nama po nekoj novoj “Strategiji” za koju mi ne znamo!

Još nešto da ne zaboravim sam naslov ovog Samita odnosno termin “ANTYGYPSYM”, mi nekako ne odogovara, ne sviđa, u prevodu ANTICIGANIZAM, pa zar se još od 1971.godine se ne borimo za nazov ROM a ne CIGANIN? Možda bi bolje bilo “ANTIROMANIPA“?

 

Advertisements

Nezabeleženi Holokaust

Standard
Gypsies 4

Gypsies 4

Phabol lampa
Phabol lampa, phabol lampa mashkaro logori
Phabol lampa, phabol lampa mashkaro logori

Oj svetinel, oj svetinel sa amare Rromenge
Oj svetinel, oj svetinel sa amare Rromenge …..

Ovo su sthovi pesme koja je nastala u logorima u kojima su mučeni i ubijani pripadnici romske zajenice.

Danas gledam da gotovo niko od naših srpsko-romskih lidera ne priča o današajem Danu 2. avgust koji se ponegde u svetu obeležava kao godišnjica masovnog ubijanja Roma tokom Drugog svetskog rata.
Smrt blizu pola miliona ljudi često se opisuje kao „nezabeleženi holokaust”, ali pojedine evropske zemlje i danas oklevaju da priznaju masakr nad Romima. Zašto???

Continue reading

Priština ko mlo vilo! Priština u mom srcu! Priština in my hard!

Standard

spomenik
U četvrtak 14.05.2015.g. sa grupom studenata iz Niša i Beograda u okviru škole branitelja ljudskih prava.u organizaciji CIvil Rights Defenders posetili smo glavni grad Kosova. Istog dana smo se smestili u hotelu Afa u Prištini. Hotelsko osoblje nasmejano, ljubazno i poželelo nam dobar dan na “srpskom jeziku.” Mladići koji rade u hotelu imaju nekih 20-25 godina ne skidaju osmeh sa lica, dok starije njihove kolege u nekim trenucima našeg boravka tečno pričaju sa nama na srpskom jeziku. Čak su i neki od predavača održali predavanja na srpskom jeziku. Ja sam do 1999.g., živeo baš u Prištini, odrastao sam u tom gradu, školovao, radio stvorio porodicu i na kraju sam proteran iz mog grada. Od 1999 do danas 4-5 sam posetio Prištinu ali nisam osetio ništa drugo osim nekog osećanja koje ne mogu tačno definisati, tuga, mržnja, žal stvarno ne znam! Ali ovo putovanje u Prištini mi je omogućilo prisećanje mog života u Prištini. Kada kažem “život” mislim na prijatelje, rodbinu, poznanike, i još mnogo toga.
Na insistiranje kolega da im ja budem “vodič” kroz MOJ RODNI grad, prihvatio sam ali nerado. Znao sam da će me poneti emocije, ali sam ipak prihvatio ulogu vodiča. Šetali smo nekih dva sata koja neću zaboraviti nikada. Prošli smo kroz centar grada koji je kolegama prelep, a meni u glavi slike centra grada kakav ja pamtim. Šetamo mi i vidim da mi nešto nedostaje nema tu poznatih lica, žamor mešavina srpskog, turskog, albanskog, romskog jezika, jednom rečju nema tog bogatstva različitosti. Pričam ja s kolegama i objašnjavam gde je nekada šta bilo ali kao da to nisam JA, prisećam se mesta gde sam nekada trgovao, moje škole, drugova….Ali gutam knedlu i idem dalje, prolazimo pored spomenika” Bila Klintona”, i skrećemo prema staroj železničkoj stanici Priština. Polako ali sigurno se približavam naselju u kome sam rođen i u kome sam odrastao! Tokom približavanja naselju pričam i pokazujem kolegama gde sam živeo, i da je to naselje u kome je živelo oko 350 romskih porodica. Danas ih nema, jednostavno smo izbrisani sa te lokacije. I ne samo sa te lokacije nego ih nema u nijednom naselju u kome su pre rata živeli. Oči mi se polako pune suza ali to vešto prikrivam,…. prisećam se terena na kome smo ja i moji drugovi igrali fudbal pored koga upravo prolazim, gledam dragstor u kome sam kupovao slatkiše kao dete, berbernicu u kojoj sam se šišao…..jednom rečju prošao mi ceo život pred očima u minuti! Multietničko bogatstvo koje je grad Priština imalo danas ga nema, i mislim da su ljudi koji žive u tom gradu na gubitku a ne MI, ne JA . Ja sam ponosan na to što danas razumem i pričam 5 jezika srpski, romski, albanski, turski i engleski, to je moje bogatsvo koje sam poneo sa sobom sa Kosova, i koje mi niko ne može oduzeti, i zato sam ponosan što sam živeo na Kosovu. Ali danas je istina takva, kakva je, jeste da ne mogu više živeti u mom gradu ali sećanja mi niko ne može uzeti, kao ni sećanja još mnogih ljudi sa Kosova, to je naše bogatsvo koje imamo, držimo, čuvamo u nama. To je naše duševno bogatstvo. Iako sam bio kako sam na početku rekao pun osećanja, danas ipak mogu reći da volim svoj grad Prištinu. Priština ko mlo vilo! Priština u mom srcu! Priština eshte ne zemer time! Prištine kalbimde! Priština in my hard!

Egzodus kosovkih Roma

Standard

Pre 15 godina, tačnije 1999.g. veliki broj Srba, Roma, Aškalija, Goranaca i drugih je napustilo svoje ognjište usled ratnih dejstava i potražilo utočište pre svega u Srbiji. Govori se i piše da je preko 200 hiljada ljudi napustilo KiM. Ali da li se zna tačan broj Roma koji su napustili KiM? Fond za humanitaro pravo je na osnovu svojih istraživanja objavio podatak da je od 1.januara 1998 do kraja 2000 godine evidentirano 13.526 stradalih i nestalih osoba svih nacionalosti. Postavljam pitanje koliki je tačan broj Roma koji su napustili Kosovo? Opet se vraćam na 1999 godinu, jer veliki broj Roma je utočište pronašlo u tadašjoj SRJ, ali koliko je to Roma sa Kosova živelo u SRJ? Na žalost tačan podatak se ne zna. Na Kosovu je pre rata živelo oko 150 hiljada Roma, sada ih je manje od deset hiljada, navodi Istoričar Pol Polanski. Povratka Romima na KiM je bio praktično nemoguć a ostanak u tadašnjoj SRJ, ILUZIJA. Dakle jedini put, koji je preostao je EU. Tako je i bilo, opet kažem veliki broj Roma (jer nema tačnih podataka) je posle 1999 godine u potrazi za boljim životom otišlo u zemlje EU.
Da li ići levo ili desno, ili pravo? Prazan stomak ne razmišlja racionalno! Samo se razmišlja kako obezbediti sigurnost i egzistenciju porodici? Dakle na legalan ili nelegalan način pravac EU. Preostali Romi sa Kosova koji zbog ovoga ili onoga nisu u tom trenutku napustili SRJ na neki način su se infiltrirali u društvo. Ali kako su oni i od čega živeli stvarno, gotovo da nikoga nije konkretno interesovalo, osim ako je bilo ekonomske koristi od pomoći romskoj zajednici. 2009.godina je takođe važna, zato jer se pasošem RS moglo putovati u zemlje EU bez viza. Nerešavanjem problema Roma sa Kosova ali i domicilnih Roma ponovo dolazi do novog talasa migracije, u potrazi za boljim životom. Ali i danas Romima sa Kosova posle petnaest godina ponovo se nameće razmišljanje o praznom stomaku, iako oni ne žele da razmišljaju o tome ono se samo javlja! Šta da se radi kada se svakog dana mora jesti. A odakle pare? I eto tako hteo ne hteo, milom ili silom nameće se mišljenje o odlasku romske zajednice u potrazi sa sigurnim životom u kome se nadaju da će imati ono što im treba, a to nije mnogo samo jedan normalan život! Jednog dana posle mnogo godina neko će pročitati ovaj tekst i videti da su na Kosovu živeli i Romi (neki Cigani), ali vreme, sama romska zajednica, ne briga države o njihovim žrtvama i potrebama izbrisaće sve tragove o postojanju i životu Roma na KiM. romiegzodus

70 godina od Holokausta

Standard

Nisam hteo da napišem ništa o današnjem danu, 27.01.2015.g, Dan sećanja na Holokaust. Ako se pitate zašto, zato jer će danas svi pričati o ovom događaju, ali već sutra sve će se zaboraviti. Ali nisam mogao da se suzdržim, moja vrela ciganska krv mi ne da mira, u svakom mom damaru ključa! Skoro sam pročitao knjigu pod nazivom Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta autora Milovana Pisara. I došao sam do zaključka da je svaka druga žrtva koja nije bila romskog porekla na neki način sačuvana od zaborava. Međutim romske žrtve nemaju ni ime, nemaju ni broj, ni svoj grob niti se zna koliko je stvarno Roma ubijeno u II svetskom ratu. Čime smo mi to zaslužili? Preživeli logoraši pričaju o Ciganima logorašima, njihove porodice pričaju o svoim najmilijima, dakle usmeno prenošenje događaja.Zašto??? Postavljam pitanje šta se konkretno čini da se Holokaust ne ponovi, da li se izučava u školama?, da se budućim generacijama kaže da je Holokaust nešto najgore što je zadesio ljudski rod. Milioni ludskih života su izgubljeni! A danas posle 70 godina ponovo u nekim zemljama nacionalisti na vlasti! Da li se to nacionalizam povampirio? Evo i nekih informacija iz novije istorije, 1999.g. u Prištini je živelo oko 20 hiljada Roma, 2015.g. gotovo da ih u Prištini nema? Da li imamo neki pisani podatak o tom egzodusu Roma? NEMAMO. Ako pitamo istoričare zašto nema ništa zabeleženo o romskom stradanju u II Svetskom ratu, ratu na Kosovu, kažu da nema građe. E, pa nije baš tako ima istoriske građe nego nekome to ne ide u prilog. Dakle svi Mi romski aktivisti ove događaje moramo zabeležiti, da bi naša deca mogla da znaju sa čime imaju posla! holokaust

Branitelji

Standard

inforom3

Dragi moji prijatelji, trudim se da nešto napišem sa osvrtom na Decembar mesec koji su obeležili razni sastanci, press konferencije, okrugli stolovi posvećeni ljudskim pravima…..

Hoću da verujem da se priča o ljudskim pravima neće završiti samo na tome! U Srbiji ali i u Nišu održani su vrlo iskreni razgovori sa predstavnicima vlasti i “branitelja ljudskih prava”. Sada bi branitelji posle svih praznika trebalo da rade na realizaciji svojih dogovora, ideja, ili šta već, i u saradnji sa predstavnicima vlasti realizuju svoje ideje u delo. Ali, da li će baš tako biti? U prošloj godini je u Srbiji više od deset romske dece izgubilo živote u požarima koji su izbili u njihovim naseljima, razni tzv.novinari pišu ono što im padne na pamet o romskom životu ne bi li nas prikazali u što gorem izdanju, svesno ili nesvesno gurajući nas sa ivice provalije u bezdan. Zato “branitelji” naši oglasite se i radite ono za šta ste se opredelili. Dekada Roma je prošla a romski problemi ostali nerešeni! Sve više romskih porodica napušta Srbiju u potrazi za boljim životom (punim stomakom). Za divno čudo niko ne vodi evidenciju koliko je Roma napustilo Srbiju u ovim talasima migracije u zadnjih pet godina, niti koliko se njih vratilo. Ono što je evidentno jeste da su romske mahale poluprazne. Ako pogledamo dešavanja u “demokratskim” zemljama EU videćemo da jednu romsku devojčicu nisu hteli da sahrane na lokalnom groblju u Francuskoj, Italijani neće Rome u autobuse, u Nemačkoj vršlja PEGIDA koju podržava jedan od osam nemaca, ma gde to ide ova Evropa, a gde idemo mi Rromalen? Ne bi me začudilo kada bi nam ponovo uveli obavezu nošenja žute trake, jer tada ne bi imali pravo na društveni život. Zato “branitelji ljudskih prava” uzmite se u pamet dok još ima vremena!

Međunarodni Dan ljudskih prava?

Standard

ljudskaprava

Dok sam pisao ovaj naslov pitam se šta to bejahu ljudska prava?? Da li to još uvek neko poštuje? “Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima” kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava. Dakle, prošlo je punih 66 godina. Da li se nešto promenilo na poštovanju ljudskih prava? Mnoge organizacije će tog dana obeležiti taj Dan. Ali šta posle tog 10.Decembra? Kao i po običaju beležimo važnije datume, ispričamo nešto pred kamerama, ponekad i političari posete te skupove i to je to! Trenutno u Srbiiji je oko 800 hiljada ljudi bez zaposlenja, podatak iz 2013.g. Da li su tim ljudima ugrožena ljudska prava? Kada nemate zaposlenje, uslove za život, nejednakost, o kakvom to Danu ljudskih prava možemo da pričamo? Ukoliko na taj Dan 10.Decembar, bacimo akcenat na nacionalne manjine, invalide kao i druge marginalizovane grupe videćemo da su svima njima na ovaj ili onaj način povređena ljudska prava, iako i Ustav RS garantuje pravo na rad i različitost. Na žalost posla u Srbiji nema, pogotovu za nas Rome. Gotovo 90% Roma nema zaposlenja. Od oko 600 romskih naselja koliko ih ima u Srbiji od kojih je oko 80% bez vode, struje, kanalizacije. Samo 4% romske dece pohađa predškolske ustanove. Tek svaki 100-ti Rom doživi 65 godinu života. No, lepo je podsetiti se ljudskih prava, samo da to ne bude jednom godišnje! Što više priče u javnosti o našim slabostima tim bolje, možda zajedno možemo uticati na rešavanje ovakvih problema.