Romske žrtve u II svetskom ratu, da li ih se sećamo?

Standard

Pre pet godina na današnji dan napisao sam tekst koji je posvećen 2.avgustu,https://produkcijaromaworld.wordpress.com/2015/08/02/nezabelezeni-holokaust/  Dan kada su 1944. godine SS su u gasnim komorama ubili preostalih 4.300 Sinta i Roma zatvorenih u nemačkom nacističkom koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau. Svake godine na ovaj tragični dan, Sinti i Romi širom sveta okupljaju se na spomen više od 500.000 Roma koji su ubijeni u logorima, poljima i neoznačenim rovovima širom Evrope tokom Drugog svetskog rata. 2015.godine je u medijima, društvenim mrežama sporadično bilo spominjano stradanje Roma u II svetskom ratu, međutim danas je situacija drugačija, mladi Romi i Romkinje pričaju o ovom stradanju o Holokaustu nad romima, što je od velike važnosti za buduće generacije i sprečavanje nekog “novog” Holokausta.

Od tog crnog dana 2.avgusta, 1944.godine prošlo je 76.godina, za vreme II svetskog rata ubijeno je oko pola miliona Roma, na žalost nema imena i prezimena preminulih, oni su ubijeni i ostali zaboravljeni!

Ovaj teret ostaje na nama, svima nama koji radimo i na one koji će tek raditi na poboljšanju položaja romske zajednice, svi mi koji želimo da se Holokaust nad romskom zajednicom ne zaboravi.

Iako je Evropski parlament 2015. godine proglasio 2. avgust evropskim danom sećanja na romski holokaust, mnoge evropske vlade nisu zvanično priznale istorijske činjenice i zajedničku istorijsku odgovornost.

Nemojmo zaboraviti da samo u Evropi živi oko 15 miliona Roma i Romkinja,  Romi su sastavni deo evropskih i nacionalnih istorija i kultura. Živeći Evropom vekovima, Romi su podjednako doprineli razvoju nacionalnih društava, istorija, kultura i vrednosti.

Samim tim koristim ovu priliku da apelujem na sve Evropske vlade da što pre službeno priznaju 2. avgust kao službeni dan sećanja na Holokaust za Sinte i Rome. Da se naša istorija, kultura i tradicija izučava u školama, da se otvaraju kulturni centri i druge institucije posvećene romskom holokaustu, istoriji Roma i romskoj kulturi, te da se isti finansiraju iz državnih budžeta.

Ispunjavanjem ovih zahteva potrvđujemo da više od pola miliona Roma i Romkinja nije uzalud ubijeno, potvrđujemo našu ljudskost i spremnost da se Holokaust nikada više ne desi nad bilo kojim ljudima.