Ko nam je kriv?

Standard

izbori

Osvanuo je i dan posle izbora, doduše malo hladniji (razlika od 20 stepeni) u odnosu na prethodnu nedelju!

Biću direktan i reći, braćo i sestre Romi nemojte nikoga da krivite za rezultate izbora! Ukoliko Vam se nije svideo saziv prošlog NSRNM što ga niste promenili?, imali ste prilike za to zar ne? Gledam po FB profilima da se raspravlja o ovome i onome, naš romski poraz je naša izlaznost koja je katastrofalno mala, niska! Neko će reći nemam kome da dam glas, pored deset listi! Pa, možda ste u pravu dragi sunarodnici ali i “apstinencija” ne izlazak na izbore nije rešenje, na taj način se ne utiče na kreiranje “nekih” politika koje se tiču romske zajednice!
Potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovički smatra da su izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina bili uspešni, uz manje incidente. Udovički je ocenila da su, uz izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, izbori u nedelju “protekli daleko transparentnije”, posebno imajući u vidu da je odgovornost za sprovođenje izbora predata Republičkoj izbornoj komisiji.Tačno je tako, država je učinila sve što je trebala, organizovala izbore, svaka lista za izbore za NSRNM je imala svojih “pet minuta” naravno da je bilo više od pet minuta na javnom servisu, bilo je stranih i domaćih posmatraća, i to je to. Na društvenim mrežama je svaka lista na svoj način bila aktivna, romski mediji svaki na svoj način su takođe izveštavali o kandidatima, programima i listama za izbore. Romska nacionalna manjina je imala najmanju izlaznost na ovim izborima! I ko nam je kriv? Možda se nećete složiti ali sami smo krivi, jer nismo ove izbore shvatili ozbiljno! Ali, romska zajednica je jedna od najmlađih u Evropi, i ima vremena za popravni, kao i za zrelost, odnosno sazrevanje političke odgovornosti romske zajednice. Valjda se više nećemo prepirati oko toga ko će biti novi romski lider! Deset listi je bilo na ovim izborima baš zato što mislimo da smo svi rođeni lideri, političari, vođe. Dosta više prepiranja, vreme je da se ujedinimo i učimo iz grešaka iz prošlosti! Jekhipe bašo sa o Roma!!!

Kraj azila ili????

Standard

azilAzil? Definicija azila : Azil (od grčkog asilon – pribježište (pribežište), sklonište) je običaj pružanja zaštite licima progonjenim iz političkih razloga. Na nivou država je regulisan zakonima, po kojima se dozvoljava ljudima da ostanu u zemlji u koju su pobjegli, bez prisile vraćanja u prvu zemlju.
Pravo azila je jedno od osnovnih prava čovjeka, prema Opštoj deklaraciji o pravima čovjeka iz 1948. Svako ima pravo da traži azil, osim kriminalaca i lica koja su prekršila načela Povelje Ujedinjenih nacija. Države nisu obavezne da daju azil već se ovo čini na dobrovoljnoj bazi. Neke omogućavaju da se to pravo zatraži i u diplomatskim predstavništvima. Krajem XX vijeka azil je počeo da se daje ljudima koji mogu da dokažu osnovan strah od politički motivisanog progona u svojoj domovini.

Eh, sada ide ono pitanje zašto Romi traže azil? Zar su oni politički progonjeni? Jednom rečju NE. Nisu politički progonjeni jer su politički neaktivni, jer nemaju svoju političku partiju u parlamentu R.Srbije koja bi zastupala njihove interese! “Možda” ali samo možda kada bi Romi imali svog legalnog i legitimnog predstavnika mogli uticati na poboljšanje položaja romske zajednice. Nezvanični podaci govore da se oko 100 hiljada Roma unazad 15 godina upustilo u avanturu zvanu AZIL. Neki od njih su danas legalni građani EU ali veliki broj Roma još uvek nema nikakav dokument koji bi im obezbedio ostanak u nekoj od zemalja EU. Dolazimo i do vrlo važnog pitanja zašto bre Romi odlaze u recimo Nemačku i traže Azil? Odgovor je vrlo jednostavan, gotovo svaka romska porodica ima 5-6 članova porodice, niko od njih nema stalno zaposlenje, korisnicu su dečijeg dodatka i socijalne pomoći što u proseku sve zajedno iznosi oko 20 hiljada dinara. Da li se može preživeti mesec dana sa ovim primanjima?, naravno da ne. Eto to je najveći razlog za odlazak Roma u zemlje EU. Potraga za boljim životom, koji obezbeđuje egzistenciju jednoj porodici. Ali, i ova šansa za normalan život koji su Romi koristili gotovo je na izdisaju! Gornji dom nemačkog parlamenta Bundesrat u kome su zastupljeni predstavnici svih 16 nemačkih pokrajina, dao je saglasnost na zakon kojim se Srbija proglašava zemljom sigurnog porekla. Ova odluka Bundesrata znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje, prenosi Tanjug.
Pored Srbije, zemljama sigurnog porekla proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina. To znači da izbeglice iz sigurnih država mogu lako da se pošalju nazad u domovinu. Čak i sada, većini podnosilaca zahteva iz tih zemalja nije priznat izbeglički status.Toliko od “demokratskog zapada” kada su Romi u pitanju. A koliko je Roma ubijeno od strane nacističke Nemačke za vreme II svetskog rata??, a oni nekoliko desetina hiljada Roma ne žele u svojoj zemlji.

I šta sada? Kako li će se ionako ekonomski nejaka Srbija nositi sa problemom koji dolazi i to u velikom broju? Državni sekretar za omladinu Nenad Borovčanin je, kako se navodi u saopštenju za B92, istakao značaj borbe protiv svih vidova diskriminacije i naglasio da je neophodno promovisati toleranciju kako bi se omogućio suživot, jednake šanse i učešće Roma u svim društvenim tokovima. Borovčanin je podsetio na značaj mladih Roma i njihovog uključivanja u društvo, pre svega kroz proces školovanja, zapošljavanja, sporta, kulture, politike i ostalih sfera. “Proces evropskih integracija podrazumeva ulazak u porodicu evropskih naroda bez predrasuda, podela i diskriminacija i zato je neophodno da se sa svima bolje razumemo”, rekao je Borovčanin. Ovo je sve lepo rečeno, zamišljeno ali kako pomoći romskoj zajednici. Deca koja će se vratiti u Srbiji dobar broj njih ne znaju srpski jezik, kako će nastaviti školovanje, veliki broj njih kada je napustilo Srbiju ostali su i bez krova nad glavom. Da li će im socijala od 15-20 hiljada dinara biti dovoljna za normalan život???? Ako jedna osoba, porodica nema osnovnih uslova za život u nekoj zemlji zar toj osobi, porodici nije ugrožen život? Šta ta osoba treba da uradi u zemlji u kojoj oko 800 hiljada ljudi čeka na zaposlenje? Kako jedan nepismeni Rom može biti konkurencija ne-Romu, jer se zna da je 90% Roma funkcionalno nepismeno? Uh, na kraju puno pitanja, a nema odgovora, nego šta će biti neka bude, ionako Romi žive od danas do sutra…..