70 godina od Holokausta

Standard

Nisam hteo da napišem ništa o današnjem danu, 27.01.2015.g, Dan sećanja na Holokaust. Ako se pitate zašto, zato jer će danas svi pričati o ovom događaju, ali već sutra sve će se zaboraviti. Ali nisam mogao da se suzdržim, moja vrela ciganska krv mi ne da mira, u svakom mom damaru ključa! Skoro sam pročitao knjigu pod nazivom Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta autora Milovana Pisara. I došao sam do zaključka da je svaka druga žrtva koja nije bila romskog porekla na neki način sačuvana od zaborava. Međutim romske žrtve nemaju ni ime, nemaju ni broj, ni svoj grob niti se zna koliko je stvarno Roma ubijeno u II svetskom ratu. Čime smo mi to zaslužili? Preživeli logoraši pričaju o Ciganima logorašima, njihove porodice pričaju o svoim najmilijima, dakle usmeno prenošenje događaja.Zašto??? Postavljam pitanje šta se konkretno čini da se Holokaust ne ponovi, da li se izučava u školama?, da se budućim generacijama kaže da je Holokaust nešto najgore što je zadesio ljudski rod. Milioni ludskih života su izgubljeni! A danas posle 70 godina ponovo u nekim zemljama nacionalisti na vlasti! Da li se to nacionalizam povampirio? Evo i nekih informacija iz novije istorije, 1999.g. u Prištini je živelo oko 20 hiljada Roma, 2015.g. gotovo da ih u Prištini nema? Da li imamo neki pisani podatak o tom egzodusu Roma? NEMAMO. Ako pitamo istoričare zašto nema ništa zabeleženo o romskom stradanju u II Svetskom ratu, ratu na Kosovu, kažu da nema građe. E, pa nije baš tako ima istoriske građe nego nekome to ne ide u prilog. Dakle svi Mi romski aktivisti ove događaje moramo zabeležiti, da bi naša deca mogla da znaju sa čime imaju posla! holokaust

Branitelji

Standard

inforom3

Dragi moji prijatelji, trudim se da nešto napišem sa osvrtom na Decembar mesec koji su obeležili razni sastanci, press konferencije, okrugli stolovi posvećeni ljudskim pravima…..

Hoću da verujem da se priča o ljudskim pravima neće završiti samo na tome! U Srbiji ali i u Nišu održani su vrlo iskreni razgovori sa predstavnicima vlasti i “branitelja ljudskih prava”. Sada bi branitelji posle svih praznika trebalo da rade na realizaciji svojih dogovora, ideja, ili šta već, i u saradnji sa predstavnicima vlasti realizuju svoje ideje u delo. Ali, da li će baš tako biti? U prošloj godini je u Srbiji više od deset romske dece izgubilo živote u požarima koji su izbili u njihovim naseljima, razni tzv.novinari pišu ono što im padne na pamet o romskom životu ne bi li nas prikazali u što gorem izdanju, svesno ili nesvesno gurajući nas sa ivice provalije u bezdan. Zato “branitelji” naši oglasite se i radite ono za šta ste se opredelili. Dekada Roma je prošla a romski problemi ostali nerešeni! Sve više romskih porodica napušta Srbiju u potrazi za boljim životom (punim stomakom). Za divno čudo niko ne vodi evidenciju koliko je Roma napustilo Srbiju u ovim talasima migracije u zadnjih pet godina, niti koliko se njih vratilo. Ono što je evidentno jeste da su romske mahale poluprazne. Ako pogledamo dešavanja u “demokratskim” zemljama EU videćemo da jednu romsku devojčicu nisu hteli da sahrane na lokalnom groblju u Francuskoj, Italijani neće Rome u autobuse, u Nemačkoj vršlja PEGIDA koju podržava jedan od osam nemaca, ma gde to ide ova Evropa, a gde idemo mi Rromalen? Ne bi me začudilo kada bi nam ponovo uveli obavezu nošenja žute trake, jer tada ne bi imali pravo na društveni život. Zato “branitelji ljudskih prava” uzmite se u pamet dok još ima vremena!